“Radovi na ovoj izložbi reflektuju osnovna pitanja koje Željka Mićanović Miljković postavlja u dosadašnjem stvaralaštvu. Služeći se najviše eksperimentalnom knjigom kao medijem, njen rad na istoj kombinuje sliku i reč. Ova dva narativa čine jedan prepoznatljiv jezik kada je u pitanju stvaralaštvo autorke. Svaki aspekt njenog rada poseduje u sebi dualizam: kombinovanje tehnika, povratak i dolazak, ”ovde i sada” naspram ”tamo i nekada”, bavljenje ličnom i kolektivnom istorijom gradova u kojima je živela, motiv prozora koji je stalno prisutan kao alegorija koja označava pogled kroz koprenu, stanje refleksije stakla koje uvek menja našu percepciju onoga što je spolja i onoga što je unutra.
Na ovaj figurativan način, Željka nam otkriva nevidljivo stvarajući novu perspektivu, studioznim i dugogodišnjim bavljenjem onim što knjiga i njeni slojevi mogu sakriti u sebi. Tako svi njeni artefakti zapravo čine jedan isti manifest u stalnom nastajanju: putujući dokument nikada do kraja završen, istraživanje metoda koje nema krajnji rezultat i koji je neprekidan proces. Kretanje je posebno važan dualistični motiv, jer su knjige i slike koje nam Željka donosi u simboličkom smislu «bez paginacije». Naizgled bezvremeni kolaži ličnih prostora nastalih kroz inspirisanost javnim prostorima gradova, istovremeno predstavljaju putovanje za onoga ko posmatra njene radove. Elementi izložbe će nas provesti kroz gradove čiji je duh njena osnovna inspiracija.
Naziv «Peti prozor» može biti shvaćen upravo kao onaj metaforični prozor izvan četiri zida, onaj koji otvara prizore koji su uvek negde između. Između stranica, između misli, na intersekciji medija koje koristi, u ličnim uglovima koji se otvaraju promišljanjem i u najskrivenijim ćoškovima gradova u kojima stvara. Povratak u Tuzlu оznačava vraćanje u «Sv(ij)et mog d(j)etinjstva”, mesta u kome je autorka rođena. U pitanju je proces vrlo sličan Džojsovom u “Portretu umetnika u mladosti” kojim opisuje pet perioda života i umetničkog rada, kroz koji prolazi njegov junak. Tuzla je najintimnije mesto, pupak stvaralaštva i prvi prozor kroz koji je počeo da se stvara arhipelag sačinjen od Beograda, Rima, Istanbula i Ankare, odnosno pet najznačajnih gradova u kojima je gradila svoj umetnički, ali i lični identitet.
Gledano iz životne perskeptive u kojoj se umetnica nalazi, ova izložba svakako predstavlja prekretnicu u njenom radu, jer je vraća na koren u kome se stvarala jedna individualnost. Kao što se celina ne može sagledati bez njenih delova, tako i ovaj dosadašnji “geštalt” radova postaje veoma pregnantan i nepregledan. Radovi nastajali u pet gradova ne mogu se sagledati kao sintetički, odvojeni fragmenti nečega što kroji njenu umetniču realnost, već kao jedinstvena celina. Međutim, ovo zahteva upravo stalno odmicanje i primicanje njenim radovima, vraćanje na delove i celinu, koju na kraju uvek kreira posmatrač.
Ravnoteža čitavog dosadašnjeg procesa stvaranja, rezultat je dvadesetšestogodišnjeg rada, kako na unutrašnjem planu, tako i na spoljašnjim okruženjima. Ono gde paginacija u simboličkom smislu postoji je u činjenici da nova knjiga ima upravo 26 strana, što se poklapa sa brojem godina koje su prošle od kada je autorka napustila Tuzlu. Nestali projekat vraća se u svoje arhe-mesto i istražuje nova značenja, otkriva kako je jedan do sada kreiran sv(ij)et nastajao i nestajao, te menjao ne samo dijalekte već i dijalektiku.
”Sv(ij)et mog d(j)etinjstva” kroz spoj grafike, slike i starih fotografija prikazaće način na koji se autorka bavi eksperimentalnom knjigom: nadograđujući svoj rad kroz stalno vraćanje na izvor(no). Video rad i knjiga o Istanbulu biće prikazani kroz prostornu instalaciju i sprovešće vas kroz mesta u kojima je autorka provodila najviše vremena istražujući, kako grad, tako i tehnike u svom radu. Ankaru ćete upoznati kroz metaforični spoj akvarela, tuša i teksta, dok će sveukupni utisak kombinovanja tehnika otvoriti ogroman prostor za posmatrački doživljaj. Intermedijalnost kao lični stil autorke dozvoljava joj da kreira bogate vizuelne prostore u kojima se, nalik snu, susreću prošla vremena kojima se vraća kroz vlastite misli i promišljanje u radu; misli nastale na različitim meridijanima, i osećanja koja se uvek vezuju za gradove kroz koje nas sprovodi sopstvenim simbolima”.
Dušan Jurić, copywriter.